Feeds:
Чланци

Archive for the ‘Сателити’ Category

Ово сам ћорнуо једном студенту ФОН-а. 🙂

„Вештачки сателит кружи око Земље на висини Н.

Где су :

  • V – периферна брзина кретања сателита
  • m –  маса сателита
  • H – висина орбите
  • R – полупречник Земље
  • g – вредност гравитационе константе на површини Земље
  • g1 – вредност гравитационе константе на висини Н
  • Fс – центрифугална сила
  • Qн – тежина сателита

Према Њутновом закону гравитације тежина сателита на висини Н треба да буде једнака центрифугалној сили која делује на њега услед ротационог кретања сателита. Ако је на висини H убрзање Земљине теже  g1 и ако је маса сателита m, онда је тежина сателита на тој висини:

Qн = mˑg1.

Центрифугална сила износи:

Fс = mˑ v2  / (R+H),

Када изједначимо ове две силе, добијамо:

mˑg1 = mˑv2 / (R+H)

g1 = v2 / (R+H)

v2 = g1ˑ (R+H)

Гравитација на висини Н се ирачунава по следећој формули:

g1 = g / (1+2H/R)

g1 = g · R / (R+2H)

Када заменимо g1 добијамо формулу за квадрат брзине сателита:

v2= g · · (R+H) / (R +2H)“

Према томе, довољно је знати висину сателита и могуће је израчунати његову брзину?

(више…)

Read Full Post »

Први велики судар вештачких сателита десио се 10.02.2009. на висини од 789 км у Земљиној орбити. Судар се десио између сателита Иридијум 33 и Космос-2251 при брзини од 42 120 километара на сат. Иридијум 33 је припадао америчкој компанији „Iridium Satellite LLC“ и био је један 66 сателтита ове компаније која се бави углавном сателитском телефонијом. Велика подршка овој компанији је Моторола, која је снабдева опремом и финансијским средствима. Иридијум 33 је лансиран 14.09.1997. са Бајконур космодрома. Космос-2251 је руски комуникациони сателит лансиран 16.6.1993. са Плесетск космодрома. За разлику од Иридијума 33, овај сателит је највероватније ван функције од 1995-те године и летео је ван контроле.

Kосмос 2251

Иридијум 33

 

 

 

 

 

 

 

По прорачунима ова два сателита је требало да се мимоиђу за 584 метара. Међутим, у тренутку очекиваног мимоилажења, Иридијум 33 је престао да емитује сигнал. Након судара наша орбита је постала „богатија“ за око 500 нових малих сателита, тј. оба сателита су се разлетела у око 500 делића и тако повећали број свемирског отпада у нашој орбити.

Read Full Post »

Соларна једра (такође позната и као светлосна једра или фотонска једра) су врста погона свемирских летелица који користи светлост звезде или ласера како би „погурао“ ултра-танка огледала до великих брзина.

Прва успешно лансирана свемирска летилица која користи светлосна једра био је јапански IKAROS, лансиран маја 2010-те.

Недавно је и НАСА избацила свој соларни једрењак NanoSail-D (приказан на слици изнад).  Тачнији назив је NanoSail-D2, „двојка“,  јер је „кец“, његов претходник, завршио као подморница у Пацифику (носећа ракета је отишла са курса и заједно са товаром пала  у море).

NanoSail-D2 је наносателит тежине око 4 килограма, а површине једара око 10 квадратних метара.  Једра су успешно отворена 20. јануара 2011.

Како изгледа процес „дизања једара“ (*на гусарском) можете погледати испод.

Овај свемирски једрењак емитује свој позициони сигнал на 437.270 MHz и занимљиво је рећи још и да је расписана награда од 500$ за фотографију истог http://www.nanosail.org

Позицију му можете пратити на http://nanosaild.engr.scu.edu/dashboard.htm

Read Full Post »

« Newer Posts