Feeds:
Чланци

Archive for the ‘Онако’ Category

Уколико желите да пратите водостаје река у Србији препоручујемо сајт РХМЗ-а:
http://www.hidmet.gov.rs/ciril/osmotreni/stanje_voda.php

Кликом на сваку хидролошку станицу можете прегледати промене водостаја, температуре и протока воде у рекама.

Поред река се налазе стрелице упозорења за критичне водостаје, плава боја је позив на редовну одбрану, а црвена за ванредну одбрану од поплаве.

p45094

 

Read Full Post »

Морам да напоменем да је „српскији“ назив завртањ (због Маје Радоман 🙂 ) или вијак, а споменуо их је  Биоблог истог дана када сам налетео на једну лепу збирку најчешћих вијака, подлошки и навртака. Па ево, да их поделим са вама, можда некоме затреба. Нажалост, за сада, називи су на енглеском.

(више…)

Read Full Post »

Азимут

Азимут је дефинисан као угао између референтне равни и тачке. Примењује се у навигацији, астрономији, геодезији, геологији, војсци, али није увек тумачен на исти начин.У навигацији азимут описује угао (хоризонтални угаони положај тела)  од референтне линије према северу, мерен у смеру казаљке на часовнику (0°-360°).

У геодезији азимут се мери од северне тачке на хоризонту ка јужној, преко истока или запада  (0°-180°).

Када се ради о азимуту у астрономији, угао се мери у односу на јужну тачку хоризонта (у ретроградном смеру, тј. смеру казаљке на часовнику, 0°-360°). Овакво мерење је задржано из традиционалних разлога, иако је у супротности са осталим наукама корисницама просторне оријентације.

У астрономији се користи  у хоризонтском координатном систему.

Стога, треба бити обазрив приликом тумачења вредности азимута, јер лако може доћи до грешке.

Read Full Post »

Поред тога што је преступна година, 2012-та је и година преступне секунде.

30. јуна ове године светским атомским часовницима ће се додати једна „поправна“ секунда (скочиће са 19:59:59 на 20:00:00).

Откуд сад та секунда? Људи су часове одредили на основу Земљине ротације, самим тим и минуте и секунде – откуд сад мањак?

Оправдање је кратко, Земља временом мааалчице успорава своју ротацију (главни узрок је наш комшија Месец ) и чини наше дане дужим.

Ово није прва „поправна“ или „преступна“ секунда, од 1972. она је додавана 24 пута. (више…)

Read Full Post »

Лайка

★★★Лајка★★★ 

Најпознатији пас на свету.

Позната као прво живо биће у свемиру. Али да ли је стварно тако?

Нажалост, није баш.

★Технички гледано, првa животиња која је (са Земље) стигла у свемир јесте  (више…)

Read Full Post »

Разлика између Јулијанског и Грегоријанског календара данас износи 13 дана.

Јулијански календар је увео Јулије Цезар 45. године п. н. е. по коме свака година чији је број дељив са четири је преступна и садржи 366 дана, док остале садрже 365 дана. Што износи просечно трајање године 365,25 дана.

Тропска година (временски период потребан да би се Сунце, гледано са Земље, нашло у истој тачки и циклусу годишњих доба) износи грубо 365,2421 дана илити има просечно трајање од  365 дана, 5 сати, 48 минута и 45,5 секунди.

Ова разлика између јулијанског календара и тропске године, акумулирана, узрокује мимоилажење за (више…)

Read Full Post »

Срећан завршетак једног периода револуције Земље око Сунца и још срећнији почетак новог! 🙂

Срећни празници!

Read Full Post »

„Бројимо звезде и без ведрог неба.“

Направио драгој за рођендан. 🙂

(Први пут правим сат, притрчао ми је и друг у помоћ, његова је ова „црна рупа“. Размишљали смо о и масовној производњи, али то нас је прошло током конструисања.  С обзиром ко га је правио и није лоше испао?)

Read Full Post »

Огист Конт је 1835. године рекао: „Никада нећемо бити у могућности да испитамо хемијски састав звезда“.

Упркос овом песимизму, метода је већ била откривена, 1814. године, само је требало применити. Џозеф фон Фраунхофер је користио методу Исак Њутна и разлагао сунчеву светлост помоћу призме. Посматрајући тако добијене дугине боје, уочио је међу њима и тамне линије. Сунчев спектар боја је био прожет њима.  За живота, открио је 574 тамних, апсорпцијских линија. Па добро, али шта са њима?

Ове тамне линије, сада познате као Фраунхоферове линије, у ствари представљају својеврсан „бар-код“ или „отисак прстију“ сваког хемијског елемента!

Године 1860. дуо, Густав Кирхоф и Роберт Бунсен, се бацио на „детективско-пиромански“ посао, почео је да пали све хемијске елементе, до тада познате, и преламајући њихову светлост кроз призму, посматрајући спектар и бележећи њихове тамне линије, ширио је своју збирку „отисака прстију“.

Године 1868. током помрачења Сунца, Пјер Жансен је у Сунчевом спектру  уочио изразиту жуту линију. Тај део спектра није одговарао ниједном хемијском елементу (до тада откривеног) на Земљи.

Фасцинантним открићем да Сунце садржи хемијски елемент који се не налази на нашој планети, елемент доби назив ХЕЛИЈУМ, по грчком називу за Сунце (хелиос) .

Спектар хелијума са изразитом жутом линијом

Хелијум до тада није био откривен због своје карактеристичне лакоће, због које брзо одлази у атмосферу, иако је сада познат као други по распрострањености хемијски елемент  у универзуму.

Read Full Post »

У неким (углавном старим) календарима постоје тродневне седмице, у неким оне имају 4,5,6,8,10 дана… Откуд баш 7?
(више…)

Read Full Post »

Older Posts »