Feeds:
Чланци

Archive for the ‘Научници’ Category

 

Експеримент приказан на снимку је познат као Хладни експеримент,  али не зато што је хладан, већ носи назив по немачком научнику који се зове Ернст Флоренс Фридрих Хладни. Шаре које песак формира на вибрирајућим плочама, Хладни је уочио још пре више од 200 година…

 

Advertisements

Read Full Post »

Аустријски теоријски физичар Ервин Шредингер рођен је на данашњи дан 1887. године у Бечу. Дипломирао је физику на Бечком универзитету. Његови основни радови су из области статистичке физике, квантне механике, опште теорије релативитета, биофизике…

1926. године је разрадио теорију кретања микрочестица, тј. таласну механику. У основи ове теорије је чувена Шредингерова једначина, која третира и таласна и честична својства тела. Заједно са Дираком добија Нобелову награду за ово откриће 1933. године.

Један од најпознатијих мисаоних експеримената је Шредингерова мачка. Представља илустрацију теорије суперпозиције – принципа да док нам није познато стање неког објекта, он се налази у свим могућим стањима истовремено.

Гугл му је посветио данашњу насловну страницу.

 Ервин Шредингер

Read Full Post »

На данашњи дан родио се Хајнрих Рудолф Херц ( 22. фебруар 1857. ), славни немачки физичар.

Први је експериментално доказао постојање електромагнетних таласа (1888. године) и један је од зачетника радио технологије. У његову част јединица за учестаност, тј. фреквенцију носи назив Херц (Hz).

Херц је  по дефиницији једна осцилација у секунди, [Hz= 1/s], f=1/T .

★Када кажемо да је фреквенција мрежног напона 50 Hz (који је дефинисан као синусоида), то значи да се ваша сијалица у стану угаси 100 пута у секунди. 🙂

Сијалица (са влакном) се „упали и угаси“ два пута током једног периода (осцилације).

Људско око међутим ове промене не примећује, јер се ради о великој фреквенцији за његову перцепцију (обично су и монитори подешени на ову фреквенцију како би створили утисак континуалне слике ).

Read Full Post »

„Бележнице из лабораторије Марије Кири садрже отрежњујуће упозорење о снази радио активности. Више од 70 година после њене смрти, оне се и даље сматрају преопасним за руковање и чувају се , из безбедносних разлога, у кутијама обложеним дебелим слојем олова. Када је поравнавала странице, радила је то прстима надувеним од опекотина изазваних зрачењем и натопљеним радиоктивним наслагама.“

(цитат из књиге „Чаробна Пећ“- Маркс Чон)

Славна пољско-француска научница Марија Кири (1867 – 1934.) је својим херојским радом значајно допринела науци.  Заједно са својим мужем Пјером открила је високо радиоктивне хемијске елементе радијум* и полонијум. Штетни ефекти зрачења нису били познати у то време и Марија је често радиоктивне изотопе држала у џепу, фијоци, додиривала голим рукама…  Радијум је милион пута радиоактивнији од уранијума и претеће светли у мраку, као што и дан данас светле отисци прстију особе која  је до данас остала једина жена која је Нобелову награду добила два пута…

Марија Кири

*често се грешком наводи радон. Радон је радиоактивни гас који настаје распадом радијума  и открио га је Фридрих Дорн.

Још неке детаље о њеном животу можете овде прочитати:

http://fizikaokonas.wordpress.com/2011/12/23/marija-kiri/

Read Full Post »

Огист Конт је 1835. године рекао: „Никада нећемо бити у могућности да испитамо хемијски састав звезда“.

Упркос овом песимизму, метода је већ била откривена, 1814. године, само је требало применити. Џозеф фон Фраунхофер је користио методу Исак Њутна и разлагао сунчеву светлост помоћу призме. Посматрајући тако добијене дугине боје, уочио је међу њима и тамне линије. Сунчев спектар боја је био прожет њима.  За живота, открио је 574 тамних, апсорпцијских линија. Па добро, али шта са њима?

Ове тамне линије, сада познате као Фраунхоферове линије, у ствари представљају својеврсан „бар-код“ или „отисак прстију“ сваког хемијског елемента!

Године 1860. дуо, Густав Кирхоф и Роберт Бунсен, се бацио на „детективско-пиромански“ посао, почео је да пали све хемијске елементе, до тада познате, и преламајући њихову светлост кроз призму, посматрајући спектар и бележећи њихове тамне линије, ширио је своју збирку „отисака прстију“.

Године 1868. током помрачења Сунца, Пјер Жансен је у Сунчевом спектру  уочио изразиту жуту линију. Тај део спектра није одговарао ниједном хемијском елементу (до тада откривеног) на Земљи.

Фасцинантним открићем да Сунце садржи хемијски елемент који се не налази на нашој планети, елемент доби назив ХЕЛИЈУМ, по грчком називу за Сунце (хелиос) .

Спектар хелијума са изразитом жутом линијом

Хелијум до тада није био откривен због своје карактеристичне лакоће, због које брзо одлази у атмосферу, иако је сада познат као други по распрострањености хемијски елемент  у универзуму.

Read Full Post »

У тренутку објављивања овог чланка последње информације  наводе да се у Земљиној орбити налази 3 570 вештачких сателита. Број комада свемирског отпада је неколико пута већи и износи 12 704 предмета.


Свемирски отпад чине сви нефункционални предмети међу којима је све од затарелих, неактивних сателита, ракетних модула, па све до најситнијих делића насталих експлозијом сателита. Како свемирско окружење не производи трење, и најмањи шраф орбитирајући око Земље, може лако достићи брзину од 10 000 km/h.
(више…)

Read Full Post »

Роберт Нојс

Данас „Гугл“ обележава 84 године од рођења Роберта Нојса.

Овај научник је, заједно са својим колегом Џеком Килбијем, створио први микрочип (интегрисано коло) 1959. године.

Надимак му је „градоначелник Силицијумске долине“, области у северној Калифорнији која је дом највећих технолошких гиганата, међу којима се највећи број бавио силицијумским чиповима (отуд назив ).

Роберт Нојс је био један од оснивача компанија „Интел“ и „Фeрчајлд полупроводници“.

Рођен је 1927. године, а преминуо је од срчаног удара 1990. године

Роберт Нојс

Роберт Нојс

Read Full Post »